Ezüst híd–Srebrni most: Bogdan Bogdanović verse
Fehér Illés műfordításaiból
Utoljára emelem poharam / Последња здравица
a tudatunk kőlapjaiba vésett
büszkék parancsára
a múlt ködös leshelyéről kémkedő
kísértetre
az értelmetlenség fekete tengerén úszó
eszményhajóra
a mindent felforgató palacból kiszabadult
szellemre
a hitre mérgezett nyilat küldő
félelemre
a farkaspásztorok által hirdetett
szerelemre
a szétmarcangolt remény kunyhóiban fetrengő
szerencsétlenekre
a halált hirdetők előtt istenfélőként hódoló
városi fiatalokra
a mindennapok lidércnyomásában megvalósult
Orwell-káprázatra
a nevükben lemészárolt bárányokra és
példaképekre
az örökségből megmaradt mindent kiárusító
hősökre
a báltermek szépségét megszégyenítő vagyonos
hazafiakra
a hazug önfeláldozás nevében kimondott badarságokra és
hazagyűlölőkre
a baráti kötelékeket örökre szétvágó
irigység véres tőrére
a bosszúvággyal fertőzött
esztelenekre
a már eleve vesztett csatát jelentő
csókra
за наредбе охолих
уклесане у камене плоче наше свести
за авети
што вребају из маглене бусије прошлости
за брод идеала
што плови по црној пучини бесмисла
за духа из боце
по чијем се диктату све окренуло наглавачке
за страх
што одапиње смртоносну стрелу према вери
за љубав
коју проповедају пастири вучјих чељусти
за несрећнике
који се даве у бунгалову искасапљених надања
за урбану младеж
која се богобојажљиво клања весницима смрти
за Орвелове визије
обистињене у најгорем кошмару свакодневице
за идоле
и јагњад поклану у њихово име
за хероје
који распродају све што је остало од отачаства
за родољупце
чије богатство премашује красоту њихових салона
за родомрсце
и баљезгарије изговорене у име лажног алтруизма
за крвави нож зависти
што заувек пресеца снагу пријатељских веза
за безумнике
што живе на дасци накалемљене освете
за пољубац
којим почињу све унапред изгубљене битке
Bogdan Bogdanović, Subotica,1984
Fehér Illés fordítása
Pusztai Péter rajza
2020. október 6. 09:18
Köszönöm a megtisztelő figyelmet a szerző nevében is.