Fehér Illés műfordításaiból

A bánat / Бол

Messziről jön, váratlanul,
Vagy már itt is volt:
Az óvatlan lélekhez egészen közel
Tekintetbe fonva,
Mosolyba lopva.
Talán üzenetet is küldött
És jókedvedet látva vigyorgott,
Mert tudta, mint gyenge sziromlevél
a viharos szélben,
megroggyansz előtte.
Ravaszul várta,
Hogy a derű illatával áthatva
A képzelet játékába merülj,
Mert akkor a legerősebb,
Akkor mindenedet elveheti:
Tested is, lelked is;
Akkor, mint a szél
A száraz ágat, eltörhet;
Akkor, akár a részeg
Az üres poharat,
Darabokra törhet.

*

Наиђе из далека, ненадано
Или је већ био ту:
Уплетен ти у погледу,
Заденут у осмеху,
Сасвим близу неопрезној души.
Можда ти је поруке слао
И кезио се твојој срећи,
Знајући да ћеш пред њим посрнути
Нејак као латица
Пред снагом олујног ветра.
Лукаво те чекао
Да се занесеш игром маште,
Задојен мирисом безбрижности,
Јер тад је најјачи,
Тад може све да ти узме:
И душу и тело;
Тад може да те ломи
Као ветар суве гране;
Тад може да тe разбије
У хиљаде комадића
Као пијанац празну чашу.

Fordította: Fehér Illés

Anđelko Zablaćanski (Glušci kod Bogatića, 1959)

Forrás: Ezüst híd-Srebrni most

1. Fehér Illés:
   2020. november 27. 06:14

   Köszönöm a megtisztelő figyelmet a szerző nevében is.